HomeStres i kako ga se rešiti? | 365 Life Coaching

Stres je poslednje decenije često spominjan kao sastavni deo savremenog života. U medijima se često govori o simptomima i uticaju stresa na život savremenog čoveka, ali se i različite naučne discipline, poput bioloških i društvenih, svakodnevno bave ovim učestalim problemom današnjice. Bez obzira na pristunost ove teme i apela lekara, alternativnih medicinara i ljudi koji se bave holističkim metodama lečenja, stres i dalje stvara disbalans u osnovnim životnim funkcijama čoveka, ali, takođe, predstavlja i jedan od najčešćih izazivača bolesti.

Rasel Foster, profesor neurologije na Univerzitetu u Oksfordu naglašava da socijalni stres prednjači nad ostalim vrstama stresa, a da su njegovi simptomi vrlo slični simptomima putnog stresa (“jet lag”), koji se manifestuju pospanošću tokom dana, nemirnim i nesanim noćima, zatim čestom potrebom za kaloričnom hranom, kao i opštom mrzovoljom. Jedina razlika je što se nakon puta, telo vrlo brzo prilagodi novom ritmu, dok sa stresom to nije slučaj. 

Ali šta je zapravo stres i kako nastaje?

Stres je prirodna pojava koja se događa pri pokušaju organizma da se prilagodi nekoj životnoj nevolji, životnom izazovu, događaju ili situaciji, a praćen je psihičkim, fiziološkim, kognitivnim promenama u ponašanju. Upravo ovakva mešavina uslova iz spoljašne sredine i individualnih karakteristika osobe koja pokušava da razreši aktuelne situacije, određuje stepen uticaja I težinu stresa.

Klasifikacije stresa? 

Stres je zapravo sklop emocionalnih, fizičkih, fizioloških reakcija i ponašanja koju izazivaju stresori.  Najvažnije vrste stresora su:

  • Traume (veoma opasni, ugrožavajući događaji, koji izlaze iz domena uobičajenih ljudskih iskustava, koji izazivaju traumatski stres
  • životni događaji (situacije čiji je intenzitet ugrožavanja manji nego kod traumatskih događaja), koji su zasluženi za stres kao posledicu životnih događaja
  • hronično opterećenje (situacije čiji je intenzitet pretnje manji nego kod traumatskih i životnih događaja), koji prouzrokuje stres povezan sa hroničnim opterećenjem socijalnim ulogama
  • dnevni mikrostresori (događaji veoma malog intenziteta pretnje, koji su najučestaliji), a uzročnici su svakodnevnih mikrostresova.

U psihološkoj literaturi, stres se pojavljuje u dva oblika:

  • Stres u vidu uznemirenosti, napetosti, odnosno negativan stres, poznat je pod nazivom “distres”, odnosno stres protiv koga se borimo i koji može imati štetne posledice po fizičko i psihičko zdravlje
  • Međutim, postoji i stres koji ljudi doživljavaju pozitivno. “Eustres” je koristan stres koji motiviše i podstiče na ostvarivanje ciljeva.

Uticaj i posledice stresa na organizam?

Savremeni život pred nas stavlja sve više zahteva koji prevazilaze naše sposobnosti adaptacije i zato sve više raste broj osoba koje su pod stresom i koje trpe negativne posledice stresa. Simptomi stresa mogu biti blagi, ali i veoma dramatični. Fizički simptomi, odnosno telesne reakcije kao što su ukočenost mišića vrata, glavobolja, bol u leđima, pojačano znojenje, stezanje u grudima ili lupanje srca, poremećaj u radu creva (češće proliv nego zatvor), povišen krvni pritisak, stalni umor… Kongnitivni simptomi se pojavljuju kao mentalne blokade, teško ili impulsivno donošenje odluka, slaba koncentracija, zaboravnost, negativne misli. Emocionalni simptomi su najčešće napetost, razdražljivost, osećaj bespomoćnosti, nesigurnost i depresija… Bihejvioralni simptomi, odnosno promene u ponašanju, se najčešće manifestuju kao preterano pušenje, prejedanje, preterano spavanje, odlaganje obaveza, nesanica, gubitak apetita, iniciranje konflikata i verbalna ili fizička agresija, pasivno ponašanje ili socijalna izolacija…

Borba protiv stresa?

Najveći problem u borbi protiv stresa nije u tome što stres ne možemo prevazići u potpunosti, već u tome što ljudi ne znaju kako da se s njime nose. Reakcija na stresore neće biti ista kod svakog čoveka, jer je stres subjektivni doživljaj, odnosno lična reakcija koju doživljavamo. Što se brže prilagodimo, brže ćemo se vratiti u svoju uobičajenu psiho-fizičku ravnotežu i nećemo imati štetne posledice za zdravlje. Najčešći saveti za prevladavnje stresa su bolja organizacija životnih obaveza, smanjivanje tempa, eliminisanje nepotrebnih i štetnih situacija iz života, socijalna podrška, razmatranje problema iz drugog ugla, pronalaženje rešenja na odgovarajuć način, emocionalno pražnjenje, bavljenje sportom, provođenje vremena u prirodi, autosugestija protiv crnih misli i lošeg samopouzdanja, pomirenje sa neizbežnim i mnogi drugi.

Ali šta se dešava kada čovek, zbog različitih okolnosti nije u situaciji da pomogne samom sebi? Rešenje je koučing.

Koučinogom protiv stresa?

Stresni poremećaji, zapravo, predstavljaju normalne reakcije našeg tela i uma na nenormalne uslove ili događaje. Naše telo i/ili um će reagovati isto ili slično na stresne situacije, bilo da su one izazvane pozitivnim ili negativnim događajima. Međutim, vrlo je važno da budemo svesni da potpuno prevazilaženje stresa nije moguće jer se, čak i stres, ne doživljava uvek negativno. Shodno tome celovito eleminisanje stresa ne treba da nam bude cilj.

Savremena disciplina – koučing, predstalja nam korisniji cilj za umanjenje negativnih efekata stresa, kao i lakšeg adaptiranja na situacije koje su nam teške i neprijatne. Dakle iako osnovna težnja koučinga nije potpuna eliminacija stresa, prevazilaženje stresa u određenim situacijama će našem organizmu svakako koristiti.

U zavisnosti od stresora, ali individualnog doživljaja stresne situacije, koriste se određene veštine i tehnike u procesu koučinga. Evidentno je da će dve osobe odreagovati potpuno različito na stres iz iste grupe stresora. Takođe, ukoliko posmatramo reakcije na stres, možemo uvideti da jedna osoba može dramatično odreagovati sa drastičnim posledicama (agresija, depresija, endokrinološki problemi, povišen krvni pritisak itd.) na stresnu situaciju koja je negativna, ali nije neprebrodiva (raskid dugogodišnje veze, problem sa nadređenima na poslu, pretrpanost obavezama…), dok druga na traumatski stres (gubitak bliske osobe, gubitak dugogodišnjeg posla, razvod…) može podneti sasvim mirno i bez velikih i dugotrajnih promena u organizmu.

Koučing je važan ne samo kod situacija koje su nastale neočekivano, gde je proces adaptacije kompleksan, već i kod obavljanja jednostavnih svakodnevnih aktivnosti. Često je potrebno i privremeno prevazilaženje stresa kod rutinskih radnji (ograničeni rokovi, odgovornost, koncentrisanost, fokusiranost…). Koučing podrazumeva uspešne strategije prevladavanja stresa, pomoću kojih se prilikom prilagođavanja organizma novonastaloj situaciji, efikasno smanjuju ili eliminišu i štetne emocije.

Očuvanje mentalne ravnoteže, pored upornosti, je najvažniji faktor u borbi protiv stresa.

Izaberite program

https://365lifecoaching.rs/wp-content/uploads/2018/05/IMG_1429-640x480.jpg

Lični rast i razvoj

Prvi korak – ODLUČNOST, da potražite ličnog trenera ste već napravili. Do ostvarivanja cilja ima mnogo koraka, koje nećete morati da prelazite sami.
https://365lifecoaching.rs/wp-content/uploads/2018/05/IMG_1482-640x480.jpg

Profesionalni treninzi

Da bi određeni kolektiv, organizacija, udruženje, pa i samo društvo, u celini bilo zdravo važno je obratiti pažnju na pojedince.
https://365lifecoaching.rs/wp-content/uploads/2018/04/365lc-logo-white-2.png

Pratite nas na društvenim mrežama: